Ujutro najprije svima skuvaj kavu, pa za marendu jednu lešadicu. Pa pristavi juhu, pa očisti ribu, očisti brdo kapule i krumpira, dinstaj, peri, ljušti, procjedi, iscjedi, miči s vatre, stavljaj novu teću, jednu, dvi, pet, dvanaest.
Sve složi na stol, od juhe do kolača. Čim završi ručak, odma se misli ča ćeš za večeru. Pa opet ispočetka, guli, peri, sjeckaj, dinstaj, kuvaj, kušaj….
A kad dođe nedilja! Eeee, to su tek pjatanci, dođu svi, i zvani i nezvani! Ča je meni moja mater govorila, uvik skuvaj više, nikad ne znaš ko će doć u kuću.
E, mama, mama, di ti je pamet bila kad si me učila kuvat.
Ma ipak, ima nešto u tom stolu i okupljanju.
Volin ih sve vidit kako se okupe oko mog stola. Smiju se i vesele. Ča ti je spiza! Čista ljubav!