Nonino malo sunce po cile dane jurca naokolo, uzduž i popriko malog mista.

Bosonog, po prašini, kamenu, s maskom za ronjenje na glavi, baca se u more, lovi guštere, traži zmajeve među

sikavcima, skače s rive, s barke na barku, roni morske pse, sa stabla traži gusare.

Po cile dane neumorno skače, trči, roni i jurca. Navečer uleti u kužinu i nona pita: ča bi da ti skuvan za vičeru? A ča će dite reć nego svaku večer jedno te isto, ono ča najviše na svitu voli, škampe na buzaru!
Nona speče na tavi malo friških moletica i reče nonotu: Sutra, odmah pojdi na peškariju po škampe za maloga!